Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,

Да се опомињете ријечи које су напријед казали свети пророци, и заповијести својијех апостола од Господа и спаса.

И ово знајте најприје да ће у пошљедње дане доћи ругачи који ће живљети по својијем жељама,

И говорити: гдје је обећање доласка његова? Јер откако оци помријеше све стоји тако од почетка створења.

Јер навалице неће да знаду да су небеса била отприје и земља из воде и усред воде Божијом ријечи.

Зато тадашњи свијет би водом потопљен и погибе.

А садашња небеса и земља том истом ријечи задржана су те се чувају за дан страшнога суда и погибли безаконијех људи.

Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан.

Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.

Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дјела што су на њој изгорјеће.

Кад ће се дакле ово све раскопати, каковијем треба вама бити у светом живљењу и побожности,

Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијега дана, којега ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?

Али чекамо по обећању његову ново небо и нову земљу, гдје правда живи.

Зато љубазни, чекајући ово старајте се да вас он нађе чисте и праве у миру.

И трпљење Господа нашега држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа.

Као што говори о овоме и у свима својијем посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумјети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао.

А ви дакле, љубазни, знајући напријед, чувајте се да пријеваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;

Него напредујте у благодати и у познању Господа нашега и спаса Исуса Христа. Њему слава и сад и у вјечна времена. Амин.